Sedis...04:47h....Slusas.......Muk....Ne cujes nikog, nista..... samo mali, ubrzani otkucaji tvog naivnog ubrzanog srca, tvog tuznog, besnog, stidnog uzdisanja...Nekada je tako malo, bilo, naglasavam BILO, dovoljno nasmejati se, a sada...sada je to citavo bogatstvo...Dovoljan je samo jedan cas u ovim neprospavanim nocima da shvatis koliko niskoo padas...Da nemas nikog oko sebe....Da se stidis same sebe.Da uprkos trudu i dalje sebe nisi izgradila kao moralnog pobednika....Dodjes do toga da budes nekom 'druga', da nekom nisi posebana, jedinstvena..Pristanes na sve to?Zbog cega?..Da si ti samo jedan cas tu, cas u kom se predajes, cas kojem sebe odajes, kom si ti posvecena maksimalno, a sutra vec ne znas gde si, ne znas nista...A ti i dalje sebe dajes....Previse ti znaci....Zbunjena si?..Ne..Ne....Zaljubljena si?...Nemas odgovor na pitanje?...A onda dodjes do toga da ne znas kome pripadas, da je ovaj svet naprosto veliki za tebe.Ti ne pripadas ovom svetu!...Gubis bilo kakve emocije....Osecas se totalno prazno...Povredjena si....Ne reagujes....Milion pitanja, ni jedan odgovor....Gubis se...Pocinjes da odustajes od tog malog dela ljubavi o kom si mastala, sanjala, za cim si zudela....Osecas se totalno usamljeno, totalno odvojeno...Oko tebe svi, a ti si SAMA!...A i dalje ostajes devojka koja je tu jedan cas!!!I onda odlucis da prekines....Kazes kraj...Ali iza svakog tvog kraja umesto stavljene tacke, stoji zarez, zar ne?...Gde je tu kraj?...Nastavljas, nastavljas i tako u krug...Ne mozes da pobegnes ni od sebe, ni od njega.......I dalje nema odgovora, a sve je vise pitanja.Taj cas, jedan cas, tih 60minuta je samo posebnih za tebe, samo se u tom jednom casu osecas lepo...Ti zagrljaji samo tebi znace....Ti pogledi...Ta zelja....Ta sigurnost...Te plave oci...Te ruke...Jednostavno sve.......Ali to je samo jedan cas, a ti se osecas tako?Sve ti znaci?....A onda te uhvati napad zasto bas ti?Zbog cega?Ima li kraja?Zasto to radis?Odjednom pocnes da bezis od toga, od same sebe, uplasena si, a putu tom nigde kraja, ali ti i dalje bezis....i svesno ostajes devojka 'JEDNOG CASA'.........
A on?....On ne razmislja....Danas si tu, sutra nisi...Mozda mu znacis?..Mozda ne?...Mozda si tu da bi bila tu?Ne znas...Nisi on!....Znas samo da njemu ostajes devojka jednog casa....Ti sebe i dalje pitas zasto si to dozvolila?Nisi takva bila zar ne?Bila si puna ponosa???Gde si zalutala?Sta trazis ovde?Zasto bas on???Onda shvatis da su nekad sekunde dovoljne da shvatis da ti nekoo previse znaci....To su sada ove sukunde....Mislis.....Svesna si koliko pruzas, a malo dobijas.Svesna si da nestaje ponos.Svesna si na sta si sve spreman zarad 'jednog casa' .Svesna si da to vise nisi ti....da vise nisi svoja....Uzalud se opires i pokusavas da se otrgnes kontroli.....Ipak ti si samo devojka koja voli, koja ima snove, koja ne zna za granice, koja i dalje zivi u iluzijama.......Odrasces, promenices se.... shvatices....
Нема коментара:
Постави коментар