Ona sreca...

Kada cemo mi zene biti zadovoljne? Cime se mozemo zadovoljiti? Sve pricamo kako se malim sitnicama mozemo zadovoljiti...Nama treba mali znak paznje, samo neka sitnica, ljubav, itd...
I kada to dobijemo to nam je malo...Zasto? Zato sto svi na svetu teze ka boljem, samo sto nismo svesni da smo zapravo sa tim sitnicama srecni, a sve sto ide ka vecem postajemo nezadovoljnije...Jer kad dostignemo maksimum, onda nas vise nista nezadovoljava...
Bezveze je, ali postajemo pohlepni i besni...Ne mogu da kazem zasto je to, ali mislim da dosta gresimo i da zbog toga patimo...Sami sebe povredjujemo...
Nije sve u parama i svi smo toga svesni, ali svi ih zelimo..Trebali bi da napravimo balans neki u zivotu, da prestanemo da trosimo pare na gluposti...Ima neka car i u stekanju para, setite se kad ste bile male.... i onda odusevljeno kupis stvar za koju si stekao, nezamenjiv osecaj... Secate li se te srece?
Isto smo postale i u ljubavi nezadovoljne... U svakom jajetu trazimo dlaku... Svaki nas izabranik, partner je poseban na svoj nacin, i to treba ceniti i znati i mislim da treba da imamo puno kompromisa u vezi... Muskarac je muskarac i njegove karakteristike morate znati! Znam da svaka ocekuje neku sitnicu, da joj se kucaju porukice, da ima paznju, ali realno i kad dobijemo to, uvek ima nesto jos...
Lepo je videti da je decko dobro snabdeven, kad ima kola i tako to, mada retko koja voli tatinog i maminog sine, ali ne treba bataliti onog ko to trenutno nema...
Zar nije car stvarati zajedno, od nule? Zar nije car proci to sve sa njim, biti mu u tome podrska, pomagati mu, biti tu i u padovima i u uspesima? Pa i Vi uzivate u svemu tome...
A setite se prve skolske ljubavi? Zar nije bilo divno? Kad ti posalje porukicu letis u nebesa...Kada kupi maaaalog plisanog medu, kao da je kupio avion, zar ne?
Zar ne uzivate sada, kao odrasle, da samo legnete i ususkate se pored njega? Da pricate sa njim o glupostima?Da zajedno mastate o Vama, planirate Vasu buducnost? Da se svadjate, smejete...
Znam da sve volimo da odemo i na veceru, i na pice, i da otputujemo, ali smatram da sve treba da ide svojim tokom i sa godinama...Nije toliko ni zanimljvo ici stalno po vecerama, kaficima, klubovima, ima neka draz kada nije to ucestalo, a onda Vas on odvede, mnogo vise uzivate i pamtite te vecere...One uvek ispadnu fenomenalne...
Svesna sam da smo sada mnogo zrelije, ozbiljnije, da sada znamo tacno sta zelimo, koliko vredimo itd., i da je vreme drugacije, ali to ne treba da menja cinjenicu da smo srecne tim stvarcicama-sitnicama...To ne treba da promeni tu srecu... Ne treba da promeni nas!!!
....Al' cini se da ipak menja sustinu i cinjenice...sto mi je mnogo zao....

Zene...

Mi zene smo pocele malo da preterujemo...Primetila dam da muskarci vise ne mogu da budu pravi muskarci, poceli su da se osecaju ugrozeno pored nas.. Danas smo sve mi nezavisne, samostalne, ne treba nam niko, jake smo itd.
Kakve glupost, a svaka od nas trazi zapravo pravog muskarca i zeli takvog uz sebe...
Mislim da je doslo vreme kada zene dominiraju i vladaju, ali mislim da nismo mi ispunjene time...
Trebalo bi pustiti da muskarac bude muskarac, zna se sta je muski posao, a sta zenski...I ne treba ni njih toga lisiti, a ni nas...Mozda necete same sebi da priznate, ali je sigurno da volite jake muskarce, muskarce koji znaju nekad da nas spuste na zemlju, a u isto vreme i dizu u nebesa, muskarce koji znaju da se ponasaju kao jaci pol...Zar Vam ne treba neko ko ce da Vas brani?Neko ko je uvek tu kao zastitnik?...Muskarac da bi Vam bio naklonjen, privrzen, da bi bio pazljiv i sve ostale stvari koje volite, on treba da dominira i da se oseca velikim...Naravno ne treba mu previse dopustati, sve u granice normale, ali treba ih uvek pohvaliti kad je nesto dobro uradjeno bilo na poslu, u kuci, za Vas (ko keru :D, salim se), da mu pricate da je lep, da je zgodan, da je on bas muzevan, da je dobar u poslu, to obavezno, to im je najbitnija stvar....
U suprotnom, osecaju se malim, i necete sa njim daleko dogurati...
Pa budite iskrene, volite li da Vam prica kako ste lepe, zgodne, sexy, pametne, kako ste jake itd. Itd.
Ko to ne voli???
Svima to dize samopouzdanje, a u vezi, vezu cini mnogo boljom...
Mislite da oni ne primete nas celulit? Visak kilograma? Krive noge? I ostale nesavrsenosti? Primete oni sve, samo sto ne zele da nas povrede, i nikad o tome ne pricaju, jer ne zele da se osetimo lose, ili bilo sta tako..Razmislite malo o tome...
Niko nije idealan, pa ni mi.. ;)

Druga...

Sedis...04:47h....Slusas.......Muk....Ne cujes nikog, nista..... samo mali, ubrzani otkucaji tvog naivnog ubrzanog srca, tvog tuznog, besnog, stidnog uzdisanja...Nekada je tako malo, bilo, naglasavam BILO, dovoljno nasmejati se, a sada...sada je to citavo bogatstvo...Dovoljan je samo jedan cas u ovim neprospavanim nocima da shvatis koliko niskoo padas...Da nemas nikog oko sebe....Da se stidis same sebe.Da uprkos trudu i dalje sebe nisi izgradila kao moralnog pobednika....Dodjes do toga da budes nekom 'druga', da nekom nisi posebana, jedinstvena..Pristanes na sve to?Zbog cega?..Da si ti samo jedan cas tu, cas u kom se predajes, cas kojem sebe odajes, kom si ti posvecena maksimalno, a sutra vec ne znas gde si, ne znas nista...A ti i dalje sebe dajes....Previse ti znaci....Zbunjena si?..Ne..Ne....Zaljubljena si?...Nemas odgovor na pitanje?...A onda dodjes do toga da ne znas kome pripadas, da je ovaj svet naprosto veliki za tebe.Ti ne pripadas ovom svetu!...Gubis bilo kakve emocije....Osecas se totalno prazno...Povredjena si....Ne reagujes....Milion pitanja, ni jedan odgovor....Gubis se...Pocinjes da odustajes od tog malog dela ljubavi o kom si mastala, sanjala, za cim si zudela....Osecas se totalno usamljeno, totalno odvojeno...Oko tebe svi, a ti si SAMA!...A i dalje ostajes devojka koja je tu jedan cas!!!I onda odlucis da prekines....Kazes kraj...Ali iza svakog tvog kraja umesto stavljene tacke, stoji zarez, zar ne?...Gde je tu kraj?...Nastavljas, nastavljas i tako u krug...Ne mozes da pobegnes ni od sebe, ni od njega.......I dalje nema odgovora, a sve je vise pitanja.Taj cas, jedan cas, tih 60minuta je samo posebnih za tebe, samo se u tom jednom casu osecas lepo...Ti zagrljaji samo tebi znace....Ti pogledi...Ta zelja....Ta sigurnost...Te plave oci...Te ruke...Jednostavno sve.......Ali to je samo jedan cas, a ti se osecas tako?Sve ti znaci?....A onda te uhvati napad zasto bas ti?Zbog cega?Ima li kraja?Zasto to radis?Odjednom pocnes da bezis od toga, od same sebe, uplasena si, a putu tom nigde kraja, ali ti i dalje bezis....i svesno ostajes devojka 'JEDNOG CASA'.........
 A on?....On ne razmislja....Danas si tu, sutra nisi...Mozda mu znacis?..Mozda ne?...Mozda si tu da bi bila tu?Ne znas...Nisi on!....Znas samo da njemu ostajes devojka jednog casa....Ti sebe i dalje pitas zasto si to dozvolila?Nisi takva bila zar ne?Bila si puna ponosa???Gde si zalutala?Sta trazis ovde?Zasto bas on???Onda shvatis da su nekad sekunde dovoljne da shvatis da ti nekoo previse znaci....To su sada ove sukunde....Mislis.....Svesna si koliko pruzas, a malo dobijas.Svesna si da nestaje ponos.Svesna si na sta si sve spreman zarad 'jednog casa' .Svesna si da to vise nisi ti....da vise nisi svoja....Uzalud se opires i pokusavas da se otrgnes kontroli.....Ipak ti si samo devojka koja voli, koja ima snove, koja ne zna za granice, koja i dalje zivi u iluzijama.......Odrasces, promenices se.... shvatices....

Tvoj trenutak...

          ...Stanes ispred ogledala...Tisina..Gledas...Gledas...A onda odjednom nekako sebe ne prepoznajes....Pokusavas da se pronadjes...Trazis, je l'?...Dodirnes ogledalo, ali kao da u tom trenutku nema ogledala, nego neka praznina dopire odatle...To ogledalo je tako prazno?...Mislis ti si prazna?..Nekako te sve gusi....Takav pritisak....Milion nekakvih sporednih ljudi u tvom zivotu...Milion tema...Milion razgovora...Milion lazi...Milion zabluda....Milion pravdanja...I sve tako u krug....Nekako, imas osecaj kao da te neka sila vuce cas sa jedne strane, cas sa druge...A onda tako umorna, samoj sebi teska, naporna, legnes i razmisljas....A gde je kraj ovome?Otkud ti u svim tim zabludama?U svim tim pricama?U svim tim lazima?U celom tom krugu ljudi?Kome se ti pravdas?A ondaa odjednom slika pred ocima...Tvoja uloga u zivotu...Zamisli....Pred tobom je velika bina... Na njoj postavljeni instrumenti za tvoj veliki solisticki koncert..Gase se svetla u publici i ostaje samo jedno, ono koje osvetljava mesto na kom ces se za nekoliko trenutaka naci....Cuje se aplauz...Clanovi benda izlaze...Za njima i prateci vokali....I na kraju TI....Dok hodas do mesta namenjenom samoo tebi....Tebi tako posebnom stvorenju, publika ne stedi dlanove, dovikuju tvoje ime, slikaju te, snimaju te...Ti si vec navikla da si pod velikom lupom ljudi....Mikrofon u tvojim rukama presijava se pod svetloscu reflektora, taj sjaj ostaje da lebdi tu, u velikoj sali....Ostaje i ostavlja te....Ostavlja te muzici, presmi i publici...Poklonis se i pocinjes....U tom trenutku izlazi ono najlepse iz tebe, tvoj glas...Tvoja pesma....Tvoja muzika...I nista te ne zanima....To je onaj tvoj trenutak ljubavi, srece.....A onda se trgnes....I shvatis da je zapravo tvoj zivot jedna velika bina, na kojoj si najbitnija ti i tvoj trenutak srece i ljubavi, tvoj bend i tvoji prateci vokali....U zivotu imas raznu publiku...I oni su tokom zivota uvek prisutni...Voleli te, pricali lazi, uhodili te, povredjivali te...Oni su tu....Prisutni su....Ne osvrci se na njih, ti ostani uvek pribrana, uvazena, iskrena, cenjena dama...Jer to si ti...Tacnije to od sebe trebas da izgradis...Damu.....Da izgradis svoje ja!